Pranje novca u Srbiji: Pravni okvir i implikacije

Uvod
Pranje novca predstavlja jedan od najozbiljnijih oblika finansijskog kriminala, koji ne samo da ugrožava ekonomsku stabilnost države, već podriva i integritet finansijskog sistema. U Srbiji, ova pojava je regulisana nizom zakona i međunarodnih standarda, a borba protiv nje zahteva sveobuhvatan pristup. U ovom tekstu analiziraćemo pravni okvir pranja novca u Srbiji, obaveze subjekata i potencijalne sankcije za kršenje zakona.

Pravna regulativa
Osnovni pravni akt koji reguliše borbu protiv pranja novca u Srbiji jeste Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ("Službeni glasnik RS", br. 113/2017 i 91/2019). Ovaj zakon definiše pojam pranja novca, obaveze subjekata koji su obuhvaćeni zakonom, kao i nadležnosti nadzornih organa.

Pranje novca se definiše kao:

1. Pretvaranje ili transfer imovine za koju se zna da potiče iz kriminala, s ciljem prikrivanja nezakonitog porekla.
2. Prikrivanje ili prikrivanje prave prirode, porekla, lokacije, raspolaganja, kretanja ili vlasništva nad imovinom koja potiče iz kriminala.
3. Sticanje, posedovanje ili korišćenje imovine za koju se zna da potiče iz kriminala.

Obaveze subjekata
Prema Zakonu, brojni subjekti su obavezni da učestvuju u borbi protiv pranja novca. To uključuje:

• Banke i finansijske institucije,
• Osiguravajuća društva,
• Pravne zastupnike, notare, računovođe i revizore,
• Kockarnice i organizatore igara na sreću,
• Trgovce nekretninama i skupocenim predmetima.

Ovi subjekti su dužni da:

1. Identifikuju klijente – Provere identitet klijenta i korisnika usluga (KYC – Know Your Customer).
2. Prijave sumnjive transakcije – Prijave nadležnim organima sve transakcije koje izgledaju sumnjivo ili iznad određenog iznosa.
3. Vode evidenciju – Čuvaju podatke o transakcijama i klijentima najmanje 10 godina.
4. Obezbede internu kontrolu – Imenuju odgovorno lice za sprovođenje mera protiv pranja novca i obezbeđuju obuku za zaposlene.

Nadležni organi
Glavni nadležni organ za borbu protiv pranja novca u Srbiji je Uprava za sprečavanje pranja novca (UPPN), koja je deo Ministarstva finansija. UPPN ima ovlašćenja da prikuplja i analizira podatke, vrši inspekcije i saradnju sa drugim državnim organima i međunarodnim organizacijama.Pored UPPN, značajnu ulogu ima i Direkcija za borbu protiv organizovanog kriminala, koja se bavi istragama u vezi sa pranjem novca.

‍Sankcije
Kršenje obaveza iz Zakona o sprečavanju pranja novca može dovesti do ozbiljnih sankcija, kako za pravna tako i za fizička lica. Sankcije uključuju:

• Novčane kazne, koje mogu biti veoma visoke (do nekoliko desetina miliona dinara za pravna lica),
• Oduzimanje imovine stećene nezakonitim putem,
• Kazne zatvora za fizička lica uključena u pranje novca.

Pored toga, subjekti koji ne poštuju obaveze mogu izgubiti dozvole za rad ili biti isključeni iz registara.Međunarodna saradnja
Srbija je aktivna u borbi protiv pranja novca i na međunarodnom planu. Naša zemlja je članica FATF (Financial Action Task Force), međunarodne organizacije koja postavlja standarde u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Pored toga, Srbija saradnje sa Europolom, Interpolom i drugim organizacijama kako bi se suzbio ovaj oblik kriminala.

‍Zaključak
Pranje novca predstavlja ozbiljan izazov za pravni sistem i ekonomsku stabilnost Srbije. Iako postoji čvrst pravni okvir i institucije koje se bore protiv ovog oblika kriminala, neophodno je kontinuirano unapređivanje zakona, obuka subjekata i jačanje međunarodne saradnje. Svi učesnici u finansijskom sistemu moraju biti svesni svojih obaveza i aktivno učestvovati u prevenciji i otkrivanju pranja novca.Ova tema ostaje aktuelna, posebno u svetlu digitalizacije i kriptovaluta, koje donose nove izazove u borbi protiv pranja novca. Stoga je ključno da pravni okvir i nadzorni mehanizmi budu fleksibilni i prilagodljivi novim pretnjama.